Za sebe mogu da kažem da crtam ceo život , i čudesno je da ni u jednom trenutku nisam posumnjao u ispravnost tog puta , kao što ne sumnjam ni danas . Sve se nekako odvijalo lako , a počelo je sa stripovima na jednoj strani o meni , koje sam prodavao svojoj majci . Jedno kraće skretanje desilo se tokom mog boravka u srednjoj elektrotehničkoj školi , ali sad shvatam da sam baš tu izvežbao svoje živce za tehničko crtanje i detalje. Dalje je sve nekako išlo samo od sebe , povremeno objavljivani radovi svih vrsta ohrabrivali su me da nastavim dalje. Dugo sam se tražio u raznim granama medijskih umetnosti , dok me to traženje nije umorilo. Ugovor sa francuskom izdavačkom kućom "Soleil" bio je pravo olakšanje. Obiman aranžman od kog sam toliko bežao pokazao se kao sjajan način da radim na svojoj umetnosti oslobođen finansijskih ograničenja , a opet odvojen od zastranjenja u dubokoj apstrakciji.